Poštovani direktore,
izvještaj za period 06. 4. – 10. 4. 2020. je dosadan.
Kako je u gradu sve manje slučajeva pozitivnih na coronu i ja sam se zabrinula da ćete nas jedan dan obavjestiti da drugi dan počinjemo raditi, a ja nisam prozore oprala. Sve danas ću, sutra ću i evo ovo lijepo vrijeme kao da obećava da će izolaciji uskoro kraj. Biće – pa šta si radila tolike dane?! Svi se nešto žale da im je dosadno, a ja otvorim oči oko 8h i dok trepnem već je 18h, između kao da ne postoji.
Odgledala sam samo dva cijela filma,„Ibica” i „The Place”. Imam potrebu drugi odgledati još jednom. Kolega je odgledao nekoliko, kaže da vidi da li ih može iskoristiti u online nastavi.
Elem, bilo je popni se – siđi, popni se – siđi, popni se – siđi, od danas su prozori čisti – zovite. Zovite makar jedno iz kuće.
Da li Vas preventivne mjere Civilne zaštite i ponašanje građana pobuđuju da napravite komparaciju sa početkom ratnih dešavanja?
Kolega je napravio paralele – prvo smo svi bježali u skloništa kao sad u kuće. Ubrzo, zbog napora, a radi revolta, nismo izlazili iz stanova, ali smo se krili u prostoriji bez prozora i vanjskih zidova, kao što sad idemo po namirnice. To je etapa hrabrih. Do ljeta smo zaštitu od granata sveli na to da, kad je čujemo da zviždi, dlanovima zaštitimo uši, odn. odlazimo po namirnice i kad nam ne trebaju jer nam je dosadno. Čim se malo naviknemo, mi se okuražimo i pokazujemo svoju južnjačku „bašmebriga” narav. Stege sami popuštamo, legalno,tražeći rupu u zakonu, ali i ilegalno,po principu „biće šta bude”.
ČOZove sam naradila za cijelu narednu generaciju. Interesantno, ali oni koji su u učionici bili aktivni, aktivni su i grupi. Učenici koji su izbjegavali govoriti – izbjegavaju i tipkati. Temperament je važan faktor u kreiranju kompletnog dojma kao osnove za zaključivanje ocjene.
Moji su već podijeljeni na covidance i školarce.Covidanci žele da ovako ostane do kraja i spremni su ići u srce corone da bi dali svoj doprinos pozitivnoj statistici, a drugi bi se odmah vratili u školske klupe. Prvi duhoviti, a drugi nestrpljivi. Od kako su gledali direktora Pedagoškog zavoda na TV7, i oni obavijestili mene, kao što tradicija protoka informacija nalaže jer oni uvijek sve prije doznaju, već su isplanirali jedan dobar roštilj od kataloga za eksternu maturu. Na moje upozorenje da se ne opuštaju tako brzo dali su ultimatum – bude li eksterna matura, neka bude i matursko veče! A znate ih i sami sa maturantske ekskurzije, grehota bi bilo da nemaju matursko veče. Znam da nije do Vas, nego mi bude lakše kad znam da pišem nekome ko me rezumije.
Sjećam se jednog kolege, od prije nekoliko generacija, kada je sa suzama u očima na maturskoj večeri rekao: „Vidi ih, majke ti, igraju, pjevaju šta ih briga, a ja samo što nisam počeo plakati koliko mi je žao što idu.”.Valjda je zbog te traume doktorirao i već dugo radi na fakultetu.
I ja sam tužna kad pomislim da će ovi moji otići. Kad kažem moji, ne mislim samo na razred kojem sam razredna, nego na generaciju s kojom se družim već četiri godine. Krasni mladi ljudi. Pametni, pošteni i duhoviti. Mladost sa pitomom dušom. Nadam se da neće otići daleko,a ako im planeta bude avlija, neka na svoje savremenike ostave utisak kakav su ostavili na mene.
Nisam ni ja imala matursko veče – moje su ubili četnici 25.maja ’95.
Što se tiče nastavnih jedinica ove sedmice poslužila sam se snimljenim materijalom maksuz nastalim za online nastavu – Usmena književnost (hvala autoru), o sevdalinci sam sama iskreirala i, naravno, nisam zadala zadaću koju trebaju meni slati. To mi je sad prioritet, dok se ne izvučem iz onih prethodnih. Lijepi papir i crvena olovka.
Četvrti razredi su učili kako se piše molba, zahtjev, prijava na konkurs i CV. Mislim da će im administrativni stil biti egzistencijalno pragmatičniji od svih koje smo radili ove četiri godine.
Nije se puno interesantnih momenata realizovalo ove sedmice – izgleda da ulazimo u kolotečinu. Znamo dosta toga, vidjeli ste da više nema toliko poruka ni na školskoj viber grupi, uhodali smo se. Drugar školski administator je zaradio kafa iz aparata do sledeće pandemije.
Znate one dnevne izvještaje što šaljemo, neki dan sam postavila tamo jedno pitanje vezano za to što u toku dana realizujemo više nastavnih jedinica koristeći različite materijale, a u ponuđenim odgovorima možemo izabati samo jednu opciju. Tu istu noć sanjam kako mi je došao odgovor na facebook i to kao tutorial koji je postavio neki od administratora. I onda shvatim da svi tutoriali koji su bili na društvenoj mreži, plavo obrubljeni, se ustvari odnose na moje nedoumice i poslati su konkretno meni, a ja nisam sve pročitala. Otvorim svoj profil, a tamo samo dolaze i prolaze plavo-bijeli snimci objašnjenja.
Pazite sad ovo – naučili smo još nesto veoma bitno. Nije preporučljivo zadaće ocjenjivati i komentarisati kada imate najviše slobodnog vremena, ili je npr. računar slobodan, ili ukućani konačno spavaju, ili Vi ne možete spavati – kao što sam ja radila, iza ponoći. Zašto? Učenik dobija obavijest putem maila koji aktivira zvučni signal na mobitelu. Zamislite da Vam u dva noću dijete dobije poruku od profesora. Bože me sačuvaj! Izvinjavam se svim svojim učenicima koje je obavijest o primljenom mailu probudila i uznemirila jer nisam znala kako ovo funkcioniše. Slučajno sam saznala – pronašla sam se u traču.
Često smo znali zavidjeti državnim službenicima kad odlaze na seminare u kojekakve banje, planinska odmarališta ili u Neum. Joj, Neum, pa to nam je bio san da tamo odemo na seminar. Raja iz zbornice na seminaru u Neumu, mašta prosvjetnog radnika. A sad – da smo makar imali seminar kod nas u crtaoni, samo da smo imali priliku da se obučimo ovoj online nastavi. S obzirom na to da smo samouki, sve smo upamtili, ali repetitio mater studiorum est. Zar ne mislite da bismo trebali imati po jednu sedmicu online nastave u svakom polugodištu, čisto da ne zaboravimo – non scholae, sed vitae discimus?! Ili zlu ne trebalo.
P. S. Poštovani direktore, znam da su Vas obradovali neki lijepi događaji, i neka su, a i nas su. Neka Vam je sa srećom!
Pazite na svoje zdravlje i čuvajte se!
